On-line prevođenje

net2Jednom davno rečeno je :

“Jednog dana neće biti važno na kom je jeziku napisana neka web stranica”, a vreme je ovu rečenicu i obistinilo.

Iako je još davno u školski sistem uvedeno učenje stranih jezika, ipak su jezičke barijere uvek prisutne kada je u pitanju pretraživanje i pregledanje sadržaja na internet pretraživačima. Za neometanu navigaciju na mreži nekada je bilo dovoljno poznavanje engleskog jezika koji je bio gotovo zvanični jezik, ali vremenom je i on počeo da gubi primat, pa nam poznavanje samo ovog jezika nije višedovoljno za neometano pretraživanje i dobijanje informacija na svetskoj globalnoj internet mreži.

Jednom davno rečeno je :

“Jednog dana neće biti važno na kom je jeziku napisana neka web stranica”, a vreme je ovu rečenicu i obistinilo.

Iako je još davno u školski sistem uvedeno učenje stranih jezika, ipak su jezičke barijere uvek prisutne kada je u pitanju pretraživanje i pregledanje sadržaja na internet pretraživačima. Za neometanu navigaciju na mreži nekada je bilo dovoljno poznavanje engleskog jezika koji je bio gotovo zvanični jezik, ali vremenom je i on počeo da gubi primat, pa nam poznavanje samo ovog jezika nije višedovoljno za neometano pretraživanje i dobijanje informacija na svetskoj globalnoj internet mreži.

Prema istraživanjima internet danas koristi oko dve milijardi ljude, i više od pola milijarde koristi engleski jezik, potom isto pola milijarde govori kineski (mandarinski), dok ostali korisnici koriste neke druge strane jezike.

net1

Godinama se ovi statički podaci menjaju, jer svake godine raste broj korisnika internet, povećava se sadržaj, a samim tim i broj jezika na kojima je taj sadržaj napisan. Iz ovog razloga javlja se potreba za prevođenjem, pa na scenu nastupaju različite metode i oblici prevođenja. Iako postoje oni koji se bave asistiranim, kompjuterskim prevođenjem koje se vrši sistemski, zbog prevelike potražnje za istim jedino pravo rešenje postalo je automatsko ili mašinsko prevođenje.

Kada je  kako počelo automatizovano “on-line” prevođenje

Iako možda mnogi nisu upućeni, ali statistika predstavlja osnovni model za prevođenje sadržaja na internetu. Na polju automatizovanog prevođenja prve korake napravili su još pre cela četiri veka Dekart i Lajbnic, iako, razume se, samo na teoretskom nivou.Kada je  kako počelo automatizovano “on-line” prevođenjeInternet danas koristi oko dve milijarde ljudi, a više od pola milijarde govori engleski, isto toliko kineski (mandarinski), a svi ostali govore drugim jezicima. Do pre nekoliko godina, skoro četiri petine sadržaja na Internetu bilo je na engleskom jeziku, a danas je taj broj tek nešto više od pedeset odsto. Svake godine se broj ljudi koji koriste Internet povećava, i to su mahom osobe koje ne govore engleski jezik. Samim tim, raste i količina sadržaja na raznim svetskim jezicima, pa je i potreba za prevođenjem sadržaja sve izraženija. Tu na scenu stupaju razni oblici prevođenja. Iako postoje grupe ljudi koje vrše sistematsko, kompjuterski asistirano prevođenje, potreba korisnika je tolika da je jedino pravo rešenje automatizovano – mašinsko prevođenje.
net

Potom je tridesetih godina prošlog veka bilo nekih pokušaja da se napravi neki uređaj koji bi automatski prevodio sadržaj, ali je ipak tek 1954. godine to pošlo naučnicima za rukom. Taj prvi uređaj za automatsko prevođenje napravljen je u okviru takozvanog Georgetown-IBM eksperimenta i on je prevodio sa ruskog na engleski jezik. Iako je bio senzacionalno otkriće, ovaj aparat za automatsko prevođenje bio je ograničen na fond od samo 250 reči, ali i na još jednu okolnost, a to je da su rečenice naučnog karaktera čiji se prevod vrši tokom demonstracije a koje bira tvorac sistema unapred zbog jednostavne sintakse.

Ipak, ovaj projekat ukinula je američka vlada tokom šezdesetih godina pošto je bila nezadovoljna procesom razvoja i napretka koji se postigao dotad, pa je tako ukinula i njegovo finansiranje.

Ipak, kao što to uvek biva, postoje oni koji vide i idu korak ispred, a u to vreme takva je bila jedna od retkih kompanija koja je u takvim uslovima uspela da se održi, bila je to privatno finansirana kompanija Systran, koja je nastavila da ulaže u ovaj započeti projekat na Univerzitetu Georgetown.

Sledeći značajniji korak dogodio se tek tokom osamdesetih godina , kada je došlo do porasta dostupnosti mikroračunara a koji je unapredio sistem za prevođenje.

Negde do polovine devedesetih godina vodeći autoritet na polju mašinskog prevođenja prema statističkim podacima izdvojile su se kompanije koje su imale najduže iskustvo, a to su IBM, Logos, i naravno među njima, Systran.

Ono što je značajno jeste da se na Systranovom mašinskom prevodiocu zasnovao i Babel Fish, prvi i naširoko poznat besplatni sistem za prevođenje “online” sadržaja, a koji je zaživeo negde početkom 1999. godine. Babel Fish je nakon četiri godine od nastanka preuzela Alta Vista, a on je i danas aktivan kao deo Yahooa, a predstavlja i ozbiljnu konkurenciju trenutno najpoznatijem i alatu koji se najčešće koristi za “on-line” prevođenje – Google Translateu.

DonChamberlain

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *